Categories
Fotografi Galerija

KO TO TAMO ŠKLJOCA

Rodoljub Jovanović, 2012. (Foto: Ljubiša Tešić)
Rodoljub Jovanović, 2012. (Foto: Ljubiša Tešić)
Izložba fotografija Rodoljuba Jovanovića – MOJ POGLED: SA DRUGE STRANE KAMERE (Galerija RTS-a kraj 2010. godone) bila je svojevrsno vizuelno podsećanje na tridesetogodišnjicu snimanja jednog od najboljih domaćih filmova: “Ko to tamo peva” (1980).

Izvod iz teksta Gorana Malića, istoričara umetnosti od 10. decembra 2010. godine

Rodoljub Jovanović je imao sreću da fotografski prati rad na snimanju filma “Ko to tamo peva”.

Kao filmski fotograf (zanimanje koje u srpskom kulturnom prostoru nije baš dovoljno poznato niti se jasno zna šta se pod njim podrazumeva, a šta ne) morao se držati onih uzansi koje taj posao zahteva: morao je dokumentovati lokacije za snimanje, poziciju kamere, pojedine kadrove koje je valjalo sutradan, ili neki drugi dan rekonstrisati radi nastavka snimanja. Pa fotografisati pozicije glumaca, scenografiju i kostime, rekvizitarijum, acesorijum, detalje… dakle, sve ono što stvaraoci filma traže. Sve to je neka vrsta foto-administrativnog, takoreći arhivarskog pristupa poslu. Ne kažem da to nije potrebno, naprotiv, vrlo je potrebno, nego kažem da tu ima veoma malo mesta za ličnu kreativnost.

Srećom po istoriju srpske kulture, i po naše naslednike, u Rodoljubu Jovanoviću su se stekle još neke osobine (osim sposobnog filmskog fotografa), na prvom mestu tu je njegova večna radoznalost i otvorenost, pa želja da jednim u suštini reportažnim pristupom pokaže i neumetničku stranu medalje: gde, ko, šta i kako su radili ljudi u ekipi filma, dakle ne prevashodno reditelj i glumci (njih na ovim fotografima i ima i nema). A to je već nešto drugo, nešto lično, i tu se itekako pokazalo da ima mesta za ličnu kreativnost.

(…) Rodoljub Jovanović ostvario je sjajno slikovno podsećanje na jedno vreme srpske kinematografije, na stvaranje jednog osvedočeno kultnog filma, a i na mnoge ljude. (…)

Njih, a i mnogih drugih, više nema ali su tu, na fotografijama, podsećanja na njihove likove. Rodoljub Jovanović je u jednom trenutku svoga angažmana odlučio da sebi doda još jedan posao: da snima pomalo na svoju ruku one motive koje sam odabere. Da li je to uradio bez znanja drugih ili uz njihovu saglasnost, to sada nije važno. Važno je nešto drugo: da je uspešno ostvario svoju nameru i da je pri tom sarađivao sa blagorodnim ljudima koji su imali visoku istorijsku svest. (…)

Facebook Twitter Linkedin