Categories
Fotografi

OGLEDALO – Alekse Trbovića

Aleksa TRBOVIĆ, Guča, 2013. (Foto: Miroslav Predojević)
Aleksa TRBOVIĆ, Guča, 2013. (Foto: Miroslav Predojević)
Fotografije blizanaca se s vremena na vreme pojave na izložbama ili internetu, ali vrlo retko. Obično su to pojedinačne fotografije kojima neki autori žele da iznenade publiku ili žirije raznih takmičenja, jer predstave dva takoreći identična lica uvek izazivaju kod ljudi pojačanu znatiželju i divljenje. Ali, malo je fotografa ostalo zabeleženo u istoriji fotografije, koji su ovu temu obrađivali ozbiljno i sistematično.

Aleksa Trbović, MF FSS je ovu temu studiozno obrađivao punih deset godina. Kao čoveka koji voli velike izazove, njega nisu zanimali svi blizanci, nego samo jednojajčani. Kod blizanaca razlikujemo one dvojjačane, koji su fizički i genetski više ili manje različiti, i ređu grupu koju čine jednojajčani blizanci, koji su fizički i genetski isti. Njih karakteriše velika fizička sličnost, pa je autor svoje fotografija blizanaca nazvao – OGLEDALO.

– Jednojajčani blizanci su začeti kao jedno biće da bi se u toku svog razvoja podelili na dva bića, kaže Trbović.

Kako ovu temu u fotografiji, a pre svega u Srbiji, niko nije ozbiljno obrađivao, Aleksa Trbović je, još daleke 2004. godine, odlučio da u tom naumu bude prvi, pa je na njoj radio punu deceniju.

Živimo u vreme industrije, u vreme masovne serijske prozvodnje, svedoci smo milionskih tiraža kopija jednog istog predmeta koji ima identičan izgled i sadržaj, pojavu koju je Endi Vorhol prvi primetio, afirimisao i digao na nivo novog umetničkog izraza. Blizanci su praktično prva prirodna pojava koja daje dva subjekta istog izgleda. Njihovi karakteri se, međutim, neretko veoma razlikuju, pa i to za nauku predstavlja još uvek veliku zagonetku.

Trbović je blizance prvo snimao analognim aparatima, a kasnije i najnovijom digitalnom opremom. Nalazio ih je svuda po svetu, ali najviše u Srbiji i srpskim zemljama. Pošto je u to vreme živeo u Americi, nije mu bilo teško da pređe okean samo da bi u Crnoj Gori, u Podgorici, prisustvovao skupu blizanaca. I kada bi našao ono što je tražio, to nije bilo jednostavno, jer je tek svaki četvrti par, u proseku, pristajao da se fotografiše. I kada bi pristali, mnogi su imali svoje posebne želje u pogledu mesta snimanja, garderobe, šminke, frizure itd. On se trudio da svima udovolji i da se prilagodi a da ipak postigne ono što je njega zanimalo, a to je da portreti dvojnika kažu što više o njihovim karakterima, svakodnevnom okruženju, preokupacijama i zanimanjima.

Na pravljenje ove značajne zbirke Aleksa Trbović je, kako sam kaže, sigurno izgubio jednu punu kalendarsku godinu. U to se računa vreme potrošeno na pronalaženje i upoznavanje sa blizancima, na razgovore i pregovore, na snimanje, izradu i predaju fotogafija.

U tom naumu Aleksa Trbović je u potpunosti uspeo, te ovom svojom zbirkom fotografija jednojajčanih blizanaca predstavlja istinskog pionira u jednoj takvoj temi u Srbiji. Ukoliko uzmemo u obzir da je sličnu temu do sada u svetu obrađivalo svega nekoliko fotografa, ali na drugi način, ovaj koncept Alekse Trbovića nosi u sebi status avangarde.

Siguran sam da će mnogi naši fotografi, nadahnuti njegovom idejom, dati i svoj doprinos razradi ove zanimljive teme.

Portreti ljudi retko mogu biti spontani, ali je Trboviću, ovaj zadatak koji je zahtevao određenu režiju, spontanost modela bila mnogo važnija od ambijenta i položaja izvora svetlosti. Ono što nije uspeo da izbegne tokom snimanja, on je vešto postigao znalačkom obradom fotografija. Kao takve, one slobodno, svaka za sebe mogu stajati nezavisno od same zbirke, koja predstavlja celinu njegovog koncepta.

Dragan Babović

Facebook Twitter Linkedin