Categories
Fotografi

УМЕТНИЧКО И ДОКУМЕНТАРНО – Бранислава Бацковића

Бранислав БАЦКОВИЋ, Неготин 1985. (Фото: Мирослав Предојевић)
Бранислав БАЦКОВИЋ, Неготин 1985. (Фото: Мирослав Предојевић)
Драган Бабовић
УМЕТНИЧКО И ДОКУМЕНТАРНО
на примеру уметничке колекције фотографија Бранислава Бацковића

Дана 23. јуна 2015. године престало је да куца срце нашег колеге Бранислава Бацковића, мајстора фотографије из Лознице.

Отишао је још један великан српске фотографије. “Вечерње новости” за које је дуго радио као фоторепортр су известиле:
“Срце Бацково, као и многа друга, данас, није издражало „редове чекања” београдске болнице за кардиоваскуларне болести „Дедиње”. У Лозници му, како се испоставило, није било помоћи. Издахнуо је, недуго после посете сина, пун оптимизма у живот, без обзира на дијагнозу, ведар, лепо насмејан, што му је било својествено, убеђен да ће већ сутра бити наде за њега”.

По добијању уметничког звања мајстора фотографије Фото Савеза Србије, чули смо се неколико пута телефоном. Честитао сам му, а он ми је рекао да тих дана иде на операцију. Упознао сам га са мојом жељом да напишем један текст о њему и његовим фотографијама под називом “УМЕТНИЧКО И ДОКУМЕНТАРНО на примеру уметничке колекције фотографија Бранислава Бацковића”, а он је то одмах прихватио, па сам му ускоро послао оно што сам написао како би ми указао на евентуалне грешке у подацима. Њему се текст допао без потребе икаквих измена.

© Бранислав БАЦКОВИЋ, Хероји снижних стаза
© Бранислав БАЦКОВИЋ, Хероји снижних стаза
Желео сам да текст буде објваљен у “Рефотоу” као и на сајтовима “Фото Савеза Србије” и “Београдфото”. Док је текст стизао на ред за објављивање, срце нешег колеге Бранислава Бацковића, на жалост, није издржало. Нико није очекивао оно што ће се десити. Теши ме чињеница да је наш друг Бацко причитао редове који следе, а који су сада пред вашим очима.

Полако, али сигурно, у последњих неколико година, Бранислав Бацковић, фотограф из Лознице, крчио је себи пут од фоторепортера до угледног звања мајстора фотографије Фото Савеза Србије, којим је, крајем априла 2015.г. крунисао своје дугогодишње бављење фотографијом.

© Бранислав БАЦКОВИЋ, Периферија 2
© Бранислав БАЦКОВИЋ, Периферија 2
Он је од мајстора новинске, спортске и документарне фотографије, којом се бавио дуги низ година као фоторепортер Вечерњих новости, упловио у воде уметничке фотографије, по којој је постао признат и препознатљив не само на домаћој, већ и на светској фотографској сцени.

И управо захваљујући тој надградњи, његова колекција за звање мајстора фотографије ФСС ће добити зелено светло уметничког савета ФСС.

То је и прилика да се осврнемо на питање шта разликује документарну од уметничке фотографије. Према мом личном суду, основна разлика је у односу самог ствараоца према свом делу. Уколико се аутор уздржава од било какве интервенције на својој фотографији, она остаје документ аутентичног збивања и делује снагом оригиналног призора. Када аутор на истој тој фотографији интервенише употребљавајући своју вештину да код гледаоце изазове посебна осећања, да побуди њихову естетску сензибилност, или скрене пажњу на „финије“ ствари, онда он документарност надграђује уметношћу. Уколико то он чини, не онако како то треба чинити, већ онако како само он то ради, из свог унутрашњег бића, онда се уметник уздиже изнад сувог занатства.

© Бранислав БАЦКОВИЋ, Парастос
© Бранислав БАЦКОВИЋ, Парастос
Много је речи и расправа у историји употребљено да се објасни уметност. Дошло се до рационалне дефиниције да је то производ људске делатности који има за циљ надражај људских чула, ума и духа ради преношења идеја и осећања. Наравно, да ова дефиниција може да се примени и на друге производе људске делатности. Суштина уметности, као на крају крајева и врхунског осећања љубави, је у њеној суштинској необјашњиновсти. Када прораде осећања разум се повлачи. Зато никакво објашњење нити рационално упутство не могу родити уметника, као што се ни љубав не може научити, нити вештачки произвести, а још мање купити.

Привлачност коју гледалац има у сусрету са уметничким делом има снагу која је необјашњива, али човек има увек потребу да је покуша објаснити. Притом гледалац сам урања у своју душу да би пронашао одговоре, па често и сам у себи открива стваралачке моћи. Можда у томе и лежи снага уметничког дела да на друге делује заразно, као стимуланс за нове акције и регрутовање нових уметничких снага.

У уметничкој колекцији фотографија Бранислава Бацковића присутна је његова спретна рука, која вешто води пажњу гледаоца ка главном догађају и призору на свакој појединачној слици. Фотографије „Пако и његови пријатељи“, „Чешљање бркова“, „Раднички доручак“, „Судбине“ и „Загонетни чвор“ су најбољи примери за то.

© Бранислав БАЦКОВИЋ, Индустријска зона
© Бранислав БАЦКОВИЋ, Индустријска зона
У жижи Бацковићевог занимања су човек и његов живот у свакодневном окружењу. Колекцију чине портрети људи снимљених на пољу, у цркви, на улици, у крчми, на послу, у свету коме припадају. Снимајући људе Бацковић осликава и време и место њиховог живљења. Бацковић је свој живот посветио људима, њиховом свакодневном животу, а све кроз облик портрета. Притом он се рано определио за црнобелу фотографију, којом се живот осликава онако како то аутор интимно осећа. Сва лица која је Бацковић брижљиво бирао, нису нимало манекенска, већ дубоко животна. Њихове позе су најчешће спонтане, али и када их аутор режира, оне не губе на својој животности. Његови призори се увек доживљавају као сцене из живота.

Већ при фотографисању аутор бира своје протагонисте. Он притом на лицу места кадрирањем одсеца све што је сувишно у окружењу, што је вештина коју је стекао дугодишњим бављењем новинском фотографијом у којој нису дозвољене касније никакве додатне интервенције укључујући и одсецање делова фотографије. За потребе свог личног израза, Бацковић на свакој фотографији додатно интервенише обрадом у „мрачној комори“ данашњице, коју чини фотошоп, истичући главну личност у односу на позадину. Он то чини као главно правило и без компромиса. Све што на слици није у функцији главног објекта, он затамњује или „блурује“ (мути) и смешта у „несвесну“ присутност.

© Бранислав БАЦКОВИЋ, Бака Станислава
© Бранислав БАЦКОВИЋ, Бака Станислава
Оно што Бацковића разликује од других фотографа који такође сликају свакодневицу, јесте његова супериорна композиција. Није на мени да откривам ту формулу, али оно што ја видим, што на мене пријатно утиче, то је посебан распоред људских фигура поређаних по величини, увек присутна перспектива и пропорције, пливање погледа на површини и његово урањање у увек присутну дубину. Свака Бацковићева фотографија има доминантну површину која носи насловну улогу у фотографском филму. Сви остали елементи, позадина или други људи су ту да подрупру главну причу.

Многи су сликали брку који се чешља, али нико нема тако успешну фотографију као Бранислав Бацковић, који је са њом заслужено побрао толике награде.

© Бранислав БАЦКОВИЋ, Чешљање бркова
© Бранислав БАЦКОВИЋ, Чешљање бркова
Бацковићев брка у првом плану просто истрчава из сликане плохе у реалан тродимензионални простор. То је аутор постигао затамњивањем целокупног садржаја у позадини, али тако да степен тог потамњења не смета, тј. до степена да се свесно не примећује. То затамњење и мућење споредног садржаја, које главној представи дува ветар у леђа је карактеристично за све Бацковићеве фотографије живота. То није више ствар занатства, већ начина изражавања и личног рукописа који доприноси унутрашњој експресији.

Бранислав БАЦКОВИЋ, Аутопортрет
Бранислав БАЦКОВИЋ, Аутопортрет
Нигде на Бацковиђевим фотографијама нећемо видети непотребне детаље који скрећу пажњу са главне представе, тј. са портрета. То је резултат већ поменутог поступка у коме аутор интензитетом главног и споредног светла одваја битно од небитног, важног од неважног и главног од споредног.

Бацковић је један од најплоднијих аутора са ових простора који је својим дугогодишњим радом афирмисао српску фотографију у свету. Он активно дела и ниже награду за наградом које нису само признање њему већ и српској фотографији у целини.

Документарне слике из живота људи које зраче уметничком ауром заслужено су подстакле уметнички савет Фото Савеза Србије да Браниславу Бацковићу призна звање мајстора фотографије.

Београд, април-јун 2015.

Facebook Twitter Linkedin