Beograd Borisa Nikolaševića

Susrećemo se sa fotografijama Borisa Nikolaševića koje poseduju specifični vizuelni doživljaj sa potencijalom koji može da pobudi novu energiju uočenog motiva. Takve fotografije su vrsta otkrića i vizije autora, specifični spomen jednom gradu, svedočanstvo različitosti u istom.

Pulsiranje usnulog Grada od Topčidera do Кalemegdana, i od Gardoša do Skadarlije, unakrst i popreko kroz diskretnim svetlom okupane beogradske ulice, pored istorijskih građevina na Кalemegdanu, kroz Кnez Mihailovu i Terazije, preko urbanizovanog Novog Beograda, pored tramvajskih šina Кarađorđeve, ispod Brankovog i Zemunskog mosta, u susret Studentskom parku, zabeležio je svojom optikom autor fotografija koje vam predstavljamo.

Nije bilo lako u fotografskoj ideji pronaći, pored uobičajenih informacija koje se očekuju, i specifične emocije ukomponovane u intimni svet autora potaknute urbanim pejzažom ili detaljom grada u kome živi. Trebalo je sve to doživeti, pre svega očima, ali ništa manje i fizičkom snagom. Ili je, možda, u pitanju večita borba protiv prolaznosti, prevođenje neuhvatljive suštine jednog grada u jednu čvršću formu radi prinošenja retko probirljivoj budućnosti.

Autor fotografija je pošao od fotografskog zadatka, koji je sam sebi nametnuo, i prolaznih utisaka stigao do sedimentne osnove za nešto trajno i vredno pažnje…

Na jednom ograničenom fizičkom prostoru grada kao što je Beograd, Boris Nikolašević izdvaja njegove monumentalne građevine i arhitektonske simbole u ogledalu jedinstvenog, svedenog, fotografskog pristupa. Prizori rasterećeni ljudskog prisustva deluju još impresivnije, tajanstvenije i zagonetnije. Trošeći evidentnu energiju on je stvorio jednu značajnu fotografsku priču gde akteri nisu ljudi već njihovi građevinski artefakti raznovrsnog sadržaja jedne specifične urbane košnice, pune ne samo sklada već i raznovrsnih kontrasta. Ovde je jasno prisutna subjektivna slika stvarnosti gde nema sirovog dokumentarizma.

Privlačnost fotografske slike nije data sama po sebi. Za to je potrebna vešta sinhronizacija stalno promenljivih prizora, fotografskog umeća, iskustva, istrajnosti, ideje, dakle – onih karakteristika koje veličaju medijsku specifičnost slike. Boris nam je otkrio Beli grad koji vredi videti, a ponešto od toga i zapamtiti.

Na gotovo svim fotografijama nalazimo prisutnu i želju da se prodre u drugačiji smisao prizora i afirmiše njegova lepša strana. To su poruke koje dolaze iz kulture življenja i opstajanja u jednom velikom gradu.

Izvod iz teksta Miroslava Predojevića

Boris NIKOLAŠEVIĆ

Boris NIKOLAŠEVIĆ

Boris Nikolašević rođen 1963. godine u Beogradu.

Završio je Grafičku školu u Beogradu.
Pri Jugoslovenskom institutu za novinarstvo 1985.godine završio školu za fotoreportere pod vođstvom Tomislava Peterneka.

Fotografijom se profesionalno bavi od 1987.godine. Radio je kao saradnik za časopise Džuboks, Zdravo, Mama, Trudnoća, Zdrav Život i.t.d. 2000.godine osniva studio za primenjenu fotografiju “Art studio”.

Kao fotograf ucestvovao u mnogim projektima i ostvario saradnju sa brojnim firmama i ustanovama: Alfa Digital, Geoinka, Intersport, ISB, Mozzart, Prijatelji Dece Srbije, Salveo, Gradski sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu i.t.d.

Do sada je realizovao dve samostalne izložbe “Mama” – Beograd 2007.godine i “Deca” – Beograd 2014.godine.

Učestvovao je na preko 30 izložbi u zemlji i inostranstvu i na istim osvojio desetak nagrada i pohvala.

Facebook Twitter Linkedin